Aqua-tex Aqua-tex
Proizvodjači

Sattler

Proizvođač vrhunskih nautičkih materijala iz Austrije ....

Miederfoh

Okovi, kopče, drikeri ...

 
Kontakt
  Aqua-Tex
  Jegrička 2A
  Novi Sad
  Saša Bugarski
  sasa@aqua-tex.net
  +381 64 147 0 447
 
Brod koji je privlačio kišu...
Brod koji je privlačio kišu
......

Kada sam sutradan isplatio pare za čamac, proslavismo kupoprodaju "Kod Janićija". Istog časa sruči se neopisiva kiša na Adu. Još nisam shvatio zašto se vaš kum (jedan tako fini stari gospodin) ponaša kao odbegli junak sa Guberevca, da izvinete na izrazu? Dok je zamicao puteljkom, pružao je ruke prema nebu kao da se nekom zahvaljuje, skakao je i toptao nogama, a onda se osvrnuo i, videvši me na kiši pokraj svog bivšeg camca, pobegao glavom bez obzira.
Uskoro mi postade jasno zašto je onog kobnog dana, čim predado pare vašem kumu, pljusnula kiša, mada je svugde naokolo bio divan i vedar dan!
Taj čamac je, naime, privlačio kišu!
Privlačio je kišu kao šašav i u životu više nisam video ništa slično nalik na njega. Znate, taj vam je čamac u bilo koje godišnje doba bio u stanju da privuče prolom oblaka!
Čim sam ga malo sredio i spremio se da ga porinem u vodu, počeše, razumete, da liju takve monsunske kiše da nisam uspeo ni glave da dignem vadeći neprestano vodu koja se slivala u krmu. Krenuo bih tako, po neopisivo vedrom jutru, da ga najzad gurnem u reku i malo zaplovim, ali čim bih stao nogom na palubu, zagazio bih do kolena u kišnicu, ma kakvi! - u pravo malo jezero po kome su veselo plivali zapaćeni punoglavci i sitnije deverike. I baš kada bih izbacio svu vodu, pljusnula bi nova kiša i ponovo ga napunila do vrha. Često sam se pitao odakle tolika silna voda kad mu je korito bilo solidno zakrpljeno? Često bih izbacivao vodu letnji dan do podne, najpre kofom, pa ispolcem i na kraju sunđerom sve dotle dok se, razumete, potpuno ne ukočim od silnog vađenja.
Ljudi su me viđali kako se vraćam presamićen, kroz varoš kao da trazim izgubljeno dugme od manzetne. Posle vađenja vode bio sam toliko umoran da mi nije bilo do plovidbe. Posedeo bih malo u čamcu da se povratim i odvlačio se kući, uzdajući se naivno u promenu klime i prestanak večitih kiša. Osećao sam se kao da po stoti put gledam film "Kiše dolaze"! Dok sam imao tu nakazu od čamca, činilo mi se kao da je otpočeo sveopšti potop. U celoj zemlji i čitavoj Evropi bilo je sunčano; Beograd se kupao u suncu samo se nad moj čamac navlačio oblačić iz kojeg bi u najkraćem mogućem vremenu počinjala da pljušti kiša. U taj čamac sručivali su se nezapamćeni pljuskovi, gradovi, daždevi, poplave i sve kišurine koje su ikada zabeležene u istoriji meteorologije! Vadeći satima i danima kišnicu iz krme po kojoj su ležerno plivali patosi, hrana, ćebad i novine, proklinjao sam dan kada se zaustavih pokraj tog daždevnjaka od čamca!
Padale su mi na pamet sumanute ideje da je moj čamac, u stvari, kao stvoren da se nosi u litijama kad u vreme suša seljaci zazivaju kišu; ako bih i ja bio nošen u tom dadole-camcu, na delu litije, mogli ste da budete sigurni da će i bez molitvi, usred nezapamćene suše, početi da liju novembarske kišurine dok izbrojiš do deset. Išao sam toliko daleko da sam hteo da obavestim vlade nekih pustinjskih država da imam na prodaju čamac-amajliju koji je u stanju da za nedelju dana neplodnu Saharu pretvori u močvare, koje ce šeici morati najpre da isušuju pre nego što zasade jagode i zelenu salatu.
Najzad me dobri ljudi uputiše da potražim savet od sveznajućeg Maligana, i ovaj mi proročanski kaza da čamcu nadenem ime "Vodolija", te da će tako najzad njegovo ime odagnati vodu "jer voda od vode bega".
"Jesi l' ga krstio, sinovče?" — upita me Maligan iznad dima što je iz njegove lule sukljao gušće nego iz proročišta u Delfima. Priznadoh da nisam.
"Ne valja se, ne valja se... — zaklima on glavom. — Nekršten čamac ko nekršteno čeljade. Nego, slušaj šta ti je da činiš! Sazovi ispisnike i natakni prase na ražanj, al da ne bude starije od šest nedelja. Narani sirotinju po Adi i da mu lepo nadeneš ime Vodolija?"
U prvu nedelju posle toga ispekosmo ni krivo ni dužno jedno sisanče, a Radule Super ispisa pijano plavom farbom: VODOLIJA... Za tu svečanu priliku, koja me je samo svojom crnom magijom mogla da spasi od budućeg vadjenja vode, kupio sam i flašu šampanjca "Sovjetskoe šampanjskoe", privezao je konopcem za bitvu na pramcu i pružio kumi, jednoj mladoj veslačici, da je tresne o čamac. E, pa iz prvog cuga, veslačica, razumete, uopšte ne pogodi pramac. "Sovjetskoe šampanjskoe" samo kliznu duž boka i pri povratku zviznu u cevanicu Radula Supera. Stvar uze u svoje ruke Maligan, ali, obnevideo od vina, ni on ne pogodi "Vodoliju". Jedva uhvatismo bocu natrag u ruke! Pokušali smo još nekoliko puta: kad god bi boca opalila pramac, samo bi, razumete, odskočila, cela celcata, da celija ne moze biti! Ta boca je bila, izgleda, potpuno nesalomljiva.
Debeli Vule je za čitavu stvar imao istorijsko objašnjenje: "Kad ti Rus napravi nešto - rekao je - onda ti je to stvarno napravljeno!"
Najzad, stvar uze u svoje ruke neki Kiridon Sofronijevic, zvani Kira Cincarin, koji "Sovjetskoe šampanjskoe" nepogrešivo zavitla u bok čamca i tada se polovina mog nesrećnog broda uz tresak odlomi, kao na filmu kad "Titanik" naleti na santu - broc! - pa čamac zajedno sa nesalomljivom flašom potonu u Savu. Videsmo mu samo kolutove na povrsini.
Kasnije, kada sam postao okoreli vodozemac, doznadoh za najpouzdaniji lek kako da se spreči padanje kiše u čamac: trebalo je samo da sašijem - ceradu.


Odlomak iz romana "Ada" - Momo Kapor